tirebendes place

Споменик цара Душана у Скопљу је видео бели дан, ал је добио и батине. Велика се фрка дигла око овог несвакидашњег настана. Насилничког разбијања споменика цару Душану. Постоје неколико теорија зашто је разбивен. Насилнички акт се десио после жучне дебате у скупштини Македоније где је исти био и проблематизован. Проблем се јави увек кад се најмање жели. Тако и овај пут. У ломљењу су учествовали припадници Албанског етничког порекла иза којих стоји Албанска невладина организација пробуди се. Међу учесницима био је и један министар као што је већ познато, из редова ДУИ. То је она странка која је у коалицији са владајућом ВМРО и са Демократском Партијом Срба У Македонији. Долази се до утиска да они од којих се тражио консензус за свако питање међусобно ломе споменике једни другима. На мосту нација где је постављен споменик цара Душана стоје и споменици значајни и за друге етничке мањине. Нити један од њих није био такнут па чак ни споменик краљевића Марка. Који у македонији код неких важи и као македонски епски лик. Насиље је било усмерено само према споменику цара Душана за кога се још увек незна ко је издао дозволу за градњу с обзиром да министарсвто културе одбацује да је икада издало дозволу за његову градњу. И поред свих нејасноћа са који се суочавамо у републици Македонији јасно је да је споменик разбивен и још је јасно ко га је разбијо зато што поред свега то је учињено јавно испред видео камере. Како разумети овај акт, као удар на Србе у Р. Македонији или као удар по државном министарству. Изгледа да је то удар на Србе јер је министарсво одбацило да је икад издало налог за градњу поменутог споменика. Питање је разлог тог вандалског акта, у којем ако се мало боље познаје ситуација у Р. Македонији  може се извести закључак да је вандализам био последица дебате. Са говора мржње са свих страна прешли су на очита дела. Председник ДПСМ Иван Стоилковић у обраћању скупштине је Албанце назвао оне који су палили и жарили Македонију, за разлику од Срба који су били констутиван елеменат и на страни државе. Што се мора потврдити да и јесте тако. Као што се исто мора потврдити да је сутра дан разбијен споменик цару Душану у којем је учествовао један министар. Питање је дали је говор мржње био пресудан или како изјављују из невладине разбудисе, ради се о проблематичном лику који је католичке Албанце посрбљавао силом.То су образложења која стоје на столу. А у Македонији сто има три ногаре, једна као да увек фали па се добија утисак да се некако све клати. Зато свако прозивање са било чије стране резултира са оваквим испадима у којим се дешавају нежељене ствари. У том клаћењу најдебљи крај је извукао споменик. Дали ће неко одговарати пред законом поставља се питање јер се добија утисак да се ради о дивоградњи, што је апсолутан нон сенс. Али чак и да се ради о дивоградњи, нема свако право да руши дивоградњу. Те ствари иду другачијим путем. Надајмо се да ће и Посланици и расправљачи у македонској скупштини ићи другим путем и не отварати старе ране јер свака стара рана отвара нову бол, као што је за све нас било болно рушење спмоеника цару Душану. У ово се време треба има више памети него речи. И коме закон лежи у топузу нек му трагови смрде нечовечанством.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.